Светски дан борбе против насиља над старијима први пут је у свету обележен 15. јуна 2006. године, а иницијатор његовог обележавања била је Међународна мрежа за превенцију насиља над старијима (ИНПЕА). У Србији је први пут овај датум обележен 15. јуна 2007. године на иницијативу Црвеног крста Србије и мреже ХуманаС. Од тада се сваке године овај датум обележава уз уску сарадњу јавног и цивилног сектора.
Уједињене Нације су на заседању Генералне Скупштине одржаном 19.децембра 2011. године у Њујорку резолуцијом 66/127 званично препознале злостављање старијих као јавно-здравствени и социјални проблем који угрожава здравље старијих и крши њихова људска права. То је проблем који захтева реаговање међународне заједнице па је 15. јуни као Дан борбе против насиља над старијима уврштен у календар Уједињених нација.
Насиље над старијима први пут је споменуто 1975. године као злостављање бакица (граннy баттеринг) у Британском научном журналу. Упркос податку да је насиље над старијим особама први пут споменуто пре 45 година оно је још увек недовољно истражено, а прикупљање и обрада података још увек остају на нивоу спорадичних иницијатива различитих актера. Подаци показују да 1 од 6 старијих особа доживи злостављање сваког месеца, а да се тек 1 од 24 случајева насиља над старијима пријављује.
Злостављање старијих је често скривено, потцењено и игнорисано и дуго се сматрало да је оно приватна ствар. Није изненађење да се оно углавном пријављује много мање него што се дешава. Овогодишњом акцијом и видео-изјавама активних старијих особа и стручњака који са њима сарађују желимо да позовемо јавни и цивилни сектор, професионалце и саме старије, да током целе године раде на превенцији дискриминације и свих облика злостављања старијих особа које делимо у следеће категорије: психолошко – увреде, оптужбе, принуде, игнорисање, посматрање с висине; физичко – ударање, штипање, батине, претње насиљем и смрћу; сексуално – силовање, силовање у покушају, непримерено додиривање и неадекватан ласциван речник; финансијско – искоришћавање зарад остварења финансијског добитка, на пример узимање штедње без дозволе или онемогућавање приступа приходу или имовини; занемаривање – ускраћивање намирница или давање неадекватне хране, напуштање, ускраћивање хигијенских радњи или чисте одеће, излагање социјалној изолацији; структурно – системско злостављање у коме друштво одриче вредност старијим мушкарцима и женама.
Последње истраживање на тему злостављања старијих у Србији спровео је Црвени крст Србије 2016. године у 9 општина у Србији, а у коме је учествовало 616 старијих особа. Истраживање је показало: да је 18,6% старијих особа доживело неки облик злостављања током трећег и четвртог животног доба. Насиљу су у скоро свим његовим формама више изложени старији који имају нижи ниво социјалних активности, функционално су зависни и хронично болесни.
Током епидемије ЦОВИД-19 старије особе су посебно биле под ризиком од ејџизма, финансијског злостављања и занемаривања. Ово је још једно подсећање колико је важно да читаво друштво буде укључено у борбу против свих облика злостављања старијих, нарочито уз свест о томе да се животни век продужује и да наша друштва постају све старија. Људска права старијих данас су људска права нас сутра. Станимо уз старије и подржимо достојанствено старење #препознај #реагуј
Recent Comments